Anti-kapitalizam je stanovište koje označava protivljenje kapitalizmu - sistemu eksploatacije, nepravednoj raspodeli društvenih dobara, i dubokog jaza između siromašnih i bogatih slojeva društva, koji počiva na postojanju privatnog vlasništva, prisvajanja sredstava za proizvodnju, viška proizvodnje, i akumulacije kapitala - ekonomske moći u rukama manjeg broja vlasnika sredstava za proizvodnju. Anti-kapitalistički pokreti u svetu su raznoliki i obuhvataju niz struja koje se razlikuju prema metodama i ciljevima, po tome kako tumače društvene odnose i kako zamišljaju buduće društvo. Zajednička odlika svih ovih pokreta je da su protiv postojećeg ekonomskog sistema, najčešće protiv države, i bilo kakve hijerarhije i društvenog raslojavanja.
Svaki drugi oblik društvene promene koji se ne bori za korenite promene vladajućeg sistema, već za fer i humanije postojeće društvo unutar postojećih kapitalističkih odnosa,"kapitalizam sa ljudskim likom" je reformizam. Autori poput Tome Piketija, veruju da se kapitalizam može poboljšati regulacijom tržišta, i restauracijom neke vrste državnog kapitalizma, bez pohlepe i korupcije, sa verom u demokratiju i institucije.[1] O reformizmu je pisala Roza Luksemburg u tekstu „Socijalna reforma ili revolucija?“[2] gde kritikuje Berštajna: "Kao što u Bernštajnovoj teoriji "postepene socijalizacije" konačno iz pojma samo socijalizma nestaje sve što pod tim podrazumevamo, i socijalizam postaje "društvena kontrola", tj. bezazlena gradjanska reforma, tako se i u Šipelovom shvatanju "narodna vojska" iz slobodnog naoružanog naroda koji sam odlučuje o ratu i miru, što je naš cilj, preobražava u opštu vojnu obavezu, koja se proteže na sve sposobne gradjane, i sa kratkim rokom vojne obaveze. Primenjeno na sve ciljeve naše političke borbe, Šipelovo shvatanje neposredno vodi odricanju od celokupnog socijaldemokratskog programa.
Šipelovo izjašnjavanje za militarizam očigledno je objašnjenje za čitavu oportunističku struju u našoj partiji i ujedno važan korak u njenom razvoju. Već smo i ranije slušali od jednog socijaldemokratskog poslanika Rajhstaga, od Hajnea, da se pod datim okolnostima kapitalističke vladavine mogu odobriti vojni zahtevi. No to je bilo zamišljeno samo kao ustupak višim ciljevima demokratije. Topovi su kod Hajnea barem imali poslužiti samo kao predmet razmene za narodna prava. Sada Šipel izjavljuje da su topovi radi topova nužni. Ako je i rezultat ovde kao i tamo isti - naime podrška militarizmu - tada je kod Hajnea barem još bilo reči o pogrešnom shvatanju socijaldemokratskog načina vodjenja borbe, dok kod Šipela ta podrška jednostavno proističe iz pomeranja objekta borbe. Tamo se samo umesto socijaldemokratske predlagala gradjanska taktika, ovde je umesto socijaldemokratskog programa drsko postavljen gradjanski program."
Neuspeh revolucije u Nemačkoj, ubistvo Roza Luksemburg, Karl Libknehta, i uspon nemačkog nacionalsocijalizma, predstavlja krajnji poraz "demokratskih" projekata,pa i onih sa prefiksom "socijal" kao i činjenica da je Hitlerova vladavina u Nemačkoj bila legalna,da je legalno izabran na izborima. Ovo je promenilo svet i političku kartu ne samo Evrope već čitavog sveta. I drugi primeri iz istorije, poput anarhosindikalizma,španskog tipa, španskog građanskog rata, pokazuju neuspeh države i institucija da se izbore sa fašizmom,i opasnost militarizma u rukama državnog političkog aparata. Sa druge strane, u slučaju Španije, imamo alternativni model kapitalističkom tržištu. Bio on neoliberalni - divlji kapitalizam, koga mnogi kritikuju, ili državni kapitalizam, koji preporučuje Piketi, on još uvek nije eleminisao uzrok ljudske pohlepe,a to je privatno vlasništvo, protiv koga su vatreno pisali Ruso i Prudon, a koga je afirmisao Džon Lok, koji se smatra ocem liberalizma. I najliberalnija država, kada ima u rukamama moćno oružje može se lako okrenuti protiv svojih radnika, ako joj je to u finansijskom interesu, i prerasti u tiraniju, fašizam, ako ga samo toleriše. “Za nas”, rekao je Duruti,slavni španski revolucionar i borac “ovo je pitanje razbijanja fašizma jednom za svagda. Da, i uprkos vladi. Nijedna vlada na svetu ne bori se protiv fašizma do smrti. Kada buržoazija vidi kako joj moć klizi iz ruku ona pribegava fašizmu da bi se održala. Liberalna vlada Španije mogla je odavno završiti sa fašističkim elementima. Umesto toga ona je pristala na kompromis i dangubila. Čak i sad, u ovom trenutku postoje ljudi u vladi koji žele da blago postupaju sa pobunjenicima.” I ovde se Duruti nasmejao “I nikad se ne zna, sadašnjoj vladi mogu trebati te pobunjeničke snage da uguši radnički pokret...”
"Svaka demokratska vlada oslanja se na kapitalizam. Nema izuzetaka. Marks je rekao da demokratske vlasti rade u korist kapitala. Bio je u pravu, a to danas najjasnije uviđamo. U Francuskoj je za predsednika izabran levičar. On vodi istu politiku kao njegov prethodnik, desničar."[4]
"Savremena levičarska misao tvrdi da je fašizam sirova državna moć i svirepi kapitalizam, ovoga puta bez maske, te sledi da je jedini način da se ukloni fašizam ujedno i uništavanje kapitalizma. "[5]
Anti-kapitalisti uglavnom smatraju da do korenite promene društvenih odnosa ne može doći reformama, i na miran način, već ističu agresivnu prirodu kapitalizma, težnju da se moć zadrži po svaku cenu, pa i uzdizanjem jednog takvog nehumanog sistema kao što je fašizam, i vezu kapitalizma i fašizma, sa državnom moći.
[1]Toma Piketi, Kapital u XXI veku, Akademska knjiga, Mart 2015.
[2]Roza Luksemburg, Socijalna reforma ili revolucija, (1900.)https://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/luksemburg/1900/socijalna-reforma-revolucija/ch01.htm Pristupljeno 28. marta 2017.
[3]Alan Badju,"Kapitalizam je bolest čovečanstva",Intervju sa Alanaom Badjuom,Autor: Neda Valčić Lazović, Politika 23.11.2014. http://www.politika.rs/sr/clanak/311564/Kapitalizam-je-bolest-covecanstva Pristupljeno 28.marta 2017.
[4]Alan Badju,"Kapitalizam je bolest čovečanstva",Intervju sa Alanaom Badjuom,Autor: Neda Valčić Lazović, Politika 23.11.2014. http://www.politika.rs/sr/clanak/311564/Kapitalizam-je-bolest-covecanstva Pristupljeno 28.marta 2017.
[5]Gilles Dauvé, Kad ustanci zamru 1979.https://anarhisticka-biblioteka.net/library/gilles-dauve-kad-ustanci-zamru.html Pristupljeno 28. marta 2017. 18.32h
Kritika reformizma i demokratije kao "kapitalizma sa ljudskim likom"
Šipelovo izjašnjavanje za militarizam očigledno je objašnjenje za čitavu oportunističku struju u našoj partiji i ujedno važan korak u njenom razvoju. Već smo i ranije slušali od jednog socijaldemokratskog poslanika Rajhstaga, od Hajnea, da se pod datim okolnostima kapitalističke vladavine mogu odobriti vojni zahtevi. No to je bilo zamišljeno samo kao ustupak višim ciljevima demokratije. Topovi su kod Hajnea barem imali poslužiti samo kao predmet razmene za narodna prava. Sada Šipel izjavljuje da su topovi radi topova nužni. Ako je i rezultat ovde kao i tamo isti - naime podrška militarizmu - tada je kod Hajnea barem još bilo reči o pogrešnom shvatanju socijaldemokratskog načina vodjenja borbe, dok kod Šipela ta podrška jednostavno proističe iz pomeranja objekta borbe. Tamo se samo umesto socijaldemokratske predlagala gradjanska taktika, ovde je umesto socijaldemokratskog programa drsko postavljen gradjanski program."
Neuspeh revolucije u Nemačkoj, ubistvo Roza Luksemburg, Karl Libknehta, i uspon nemačkog nacionalsocijalizma, predstavlja krajnji poraz "demokratskih" projekata,pa i onih sa prefiksom "socijal" kao i činjenica da je Hitlerova vladavina u Nemačkoj bila legalna,da je legalno izabran na izborima. Ovo je promenilo svet i političku kartu ne samo Evrope već čitavog sveta. I drugi primeri iz istorije, poput anarhosindikalizma,španskog tipa, španskog građanskog rata, pokazuju neuspeh države i institucija da se izbore sa fašizmom,i opasnost militarizma u rukama državnog političkog aparata. Sa druge strane, u slučaju Španije, imamo alternativni model kapitalističkom tržištu. Bio on neoliberalni - divlji kapitalizam, koga mnogi kritikuju, ili državni kapitalizam, koji preporučuje Piketi, on još uvek nije eleminisao uzrok ljudske pohlepe,a to je privatno vlasništvo, protiv koga su vatreno pisali Ruso i Prudon, a koga je afirmisao Džon Lok, koji se smatra ocem liberalizma. I najliberalnija država, kada ima u rukamama moćno oružje može se lako okrenuti protiv svojih radnika, ako joj je to u finansijskom interesu, i prerasti u tiraniju, fašizam, ako ga samo toleriše. “Za nas”, rekao je Duruti,slavni španski revolucionar i borac “ovo je pitanje razbijanja fašizma jednom za svagda. Da, i uprkos vladi. Nijedna vlada na svetu ne bori se protiv fašizma do smrti. Kada buržoazija vidi kako joj moć klizi iz ruku ona pribegava fašizmu da bi se održala. Liberalna vlada Španije mogla je odavno završiti sa fašističkim elementima. Umesto toga ona je pristala na kompromis i dangubila. Čak i sad, u ovom trenutku postoje ljudi u vladi koji žele da blago postupaju sa pobunjenicima.” I ovde se Duruti nasmejao “I nikad se ne zna, sadašnjoj vladi mogu trebati te pobunjeničke snage da uguši radnički pokret...”
Anti-demokratska priroda kapitalizma
Kapitalizam predstavlja "bolest čovečanstva" kako kaže francuski filozof Alan Badju.[3]"Svaka demokratska vlada oslanja se na kapitalizam. Nema izuzetaka. Marks je rekao da demokratske vlasti rade u korist kapitala. Bio je u pravu, a to danas najjasnije uviđamo. U Francuskoj je za predsednika izabran levičar. On vodi istu politiku kao njegov prethodnik, desničar."[4]
"Savremena levičarska misao tvrdi da je fašizam sirova državna moć i svirepi kapitalizam, ovoga puta bez maske, te sledi da je jedini način da se ukloni fašizam ujedno i uništavanje kapitalizma. "[5]
Anti-kapitalisti uglavnom smatraju da do korenite promene društvenih odnosa ne može doći reformama, i na miran način, već ističu agresivnu prirodu kapitalizma, težnju da se moć zadrži po svaku cenu, pa i uzdizanjem jednog takvog nehumanog sistema kao što je fašizam, i vezu kapitalizma i fašizma, sa državnom moći.
Reference:
[1]Toma Piketi, Kapital u XXI veku, Akademska knjiga, Mart 2015.
[2]Roza Luksemburg, Socijalna reforma ili revolucija, (1900.)https://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/luksemburg/1900/socijalna-reforma-revolucija/ch01.htm Pristupljeno 28. marta 2017.
[3]Alan Badju,"Kapitalizam je bolest čovečanstva",Intervju sa Alanaom Badjuom,Autor: Neda Valčić Lazović, Politika 23.11.2014. http://www.politika.rs/sr/clanak/311564/Kapitalizam-je-bolest-covecanstva Pristupljeno 28.marta 2017.
[4]Alan Badju,"Kapitalizam je bolest čovečanstva",Intervju sa Alanaom Badjuom,Autor: Neda Valčić Lazović, Politika 23.11.2014. http://www.politika.rs/sr/clanak/311564/Kapitalizam-je-bolest-covecanstva Pristupljeno 28.marta 2017.
[5]Gilles Dauvé, Kad ustanci zamru 1979.https://anarhisticka-biblioteka.net/library/gilles-dauve-kad-ustanci-zamru.html Pristupljeno 28. marta 2017. 18.32h
Comments
Post a Comment